Грујичић је нагласила да протокол лијечења ових пацијената захтијева индивидуалан приступ.
„Процену да ли је пацијент са интрацеребралном хеморагијом за неурохирурга потребно је донети након конзилијарног прегледа. Сваког пацијента требате гледати засебно, овисно о томе какво је његово опште стање у тренутку постављања дијагнозе, како реагује на елементарну антиедематозну терапију... Некада пут до неурохирурга може да буде опаснији него да пацијент остане у тој болници“, изјавила је проф. Грујичић.
Др Горан Максимовић, начелник Одјељења за неурологију истакао је да су цереброваскуларне болести један од водећих узочника морталитета у свијету.
„Међу цереброваскуларним обољењима највише се истичу церебро-васкуларне хеморагије, односно, крварења у мозгу или хематоми. Постоји више фактора ризика за настанак спонтаног можданог крварења, а најважнији је хипертензија, зато је посебна пажња на предавању посвећена енергичним начинима лијечења код пацијената који су у ризику. Други фактори ризика су алкохолизам, спонтане интрацеребралне хеморагије које настају због неких малформација у мозгу, АВ малформација анеуризми, а исто тако повећана инциденција церебралних хематома због злоупотребе психоактивних супстанција (коканин, амфетамин). Фактори, као што су повећана спољашња температура, изложеност неповољним климатским утицајима, поготову код хроничних болесника повећава инциденцију хеморагијских можданих удара“ рекао је др Максимовић.
Стручно предавање у бијељинској болници пратио је велики број здравствених радника, не само из наше установе, него и других здравствених и рехабилитационих установа са наше регије.