Borbi ljekara u bijeljinskoj bolnici sa virusom korona u najtežem trenutku pandemije pridružio se prof. Nikola Tanić, molekularni biolog iz Beograda. Tanić se više od dvadeset godina bavi dijagnostikom PCR “real time” metodom koju je uveo u Srbiji 2000. godine i među vodećim je svjetskim svetskim stručnjacima iz oblasti RT-PCR. Za šest mjeseci boravka u Bolnici “Sveti Vračevi” uspio je da unaprijedi njen rad, poveća kapacitet i osposobi nekoliko timova za efikasan i samostalan rad. Profesore, šta se konkretno uradilo od Vašeg dolaska do danas u Službi zamikrobiologiju sa parazitologijom u Bolnici “Sveti Vračevi”?U bijeljinsku bolnicu došao sam prije šest mjeseci sa ciljem da pokrenem radPCR laboratorije koji je u to vrijeme zaustavljen zbog zaražavanja ljekara koronavirusom. Od tada do danas mnogo toga se promenilo. Uspostavili smonedvosmislene protokole za detekciju SARS-CoV 2 virusa, što je naš osnovnizadatak. Mi ne postavljamo dijagnozu kovid 19, to rade lekari kliničari. Unapredilismo rad laboratorije sigurno deset puta i mislim da ni ljudi koji ovde rade nisusvesni koji je njihov maksimum. Ono što bih mogao pripisati sebi kao zaslugu jesteda sam molekularne biologe i tehničko osoblje obučio i upoznao sa svakimkorakom u detekciji SARS – CoV 2 virusa “real time” PCR metodom, odnosno,lančanom reakcijom polimeraze u realnom vremenu. Cilj mog produženog boravkajeste da obučim osoblje da može sutra samostalno da radi bilo šta od detekcijepatogena /HIV, HCV, HBV… /. Naparavili smo dva tima koji rade u dve smene sačetiri obučena tehničara i tri molekularna biologa i odgovorno tvrdima da je ovojedna od najboljih COVID laboratorija u BiH.Koliki je kapacitet PCR laboratorije?Kada je bio pik zaražavanja na ovim prostorima u novembru, mi smo radili nadnevnom nivou oko 500 uzoraka. Ako uzmemo u obzir da radimo sa jednim PCRaparatom i jednim biohazard sistemom, to je oziljna cifra, ali mi možemo daradimo i duplo više. Sada se u PCR laboratoriji radi u proseku oko 200 uzorakadnevno.

Javnost u RS I BiH Vas je upoznala kao stručnog saradnika koji je došao da pomogne u borbi bijeljinskih ljekara sa virusom korona. Otkud jedan takavvrsni stručnjak da se nađe na ovim prostorima? Možete li nam nešto više rećio sebi i o svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu?Za one koji me ne poznaju, ja sam naučni radnik i radim na Univerzitetu uBeogradu u Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”. Mojosnovni rad je vezan za molekularnu biologiju maligne ćelije. Primarnoistražujem tumore pluća, štitne žlezde i dojke, a u poslednje vreme bavim se itumorima mozga. Do sada sam objavio oko 70 naučnih radova i publikacija izoblasti molekularne onkogenetike, a pošto kancerogeneza podrazumeva i radsa virusima, tkz. onkogenim virusima, otuda potiče i moje intresovanje zanjih. Recimo, ja sam sa svojim timom uspeo da dizajniram, doduše, ne ida patentiram, metod za istovremenu detekciju, genotipizaciju ikvantifikaciju HBV/hepatitis B virus/. Prednost ove metode je da ona sadrži tritesta u jednoj reakciji, što je čini izuzetno ekonomski opravdanom, a jošvažnije, dijagnostički veoma pouzdanom. Test je baziran na metodi PCR u realnomvremenu. Pored ovoga rada, objavio sam još nezanemarljiv broj metodološkihradova koji unapređuju neke aspekte RT PCR-a u realnom vremenu. Tokomnaučno-istraživačkog rada tima sa kojem radim, više puta smo dokazali tezu da jekancerogeneza evolutivni proces i da je u fazi nastanka /promocije/ kanceraizrazita njegova genomska nestabilnost koja se tokom progresije smanjuje. Ovootkriće je bacilo je potpuno novo svetlo na kancerogenezu i ja sam veoma ponosanzbog toga.Metodu “real time” PCR sam usavršio u Izraelu kod čuvenog profesora JacobaGopasa.Po povratku u Srbiju, daleke 2000-te godine zajedno sa prof. drBorislavom Kamenovim, imunologom sa Dečje klinike u Nišu, koji je u tovreme pokazao veliko interesovanje za metodu lančane reakcije polimerazeu realnom vremenu, pokrećemo rad prve RT-PCR laboratorije na Balkanu,zahvaljujući donaciji porodice Karađorđević. Dakle, moje iskustvo u radu savirusima traje više od 20 godina, a između ostalih radio sam na detekcijiSARS-CoV 1 i MERS-a, tako da ja nemam strah od virusa, jer znam kakotreba raditi sa njima.

U Bijeljinu sam došao na poziv prof. dr Zlatka Maksimovića u julu mesecu kadaje situacija zbog pandemije SARS-CoV 2 virusom u bijeljinskoj bolnici bila veoma teška. Ono što je mene oduševilo i zbog čega sam odlučio da prihvatim ponudujeste entuzijazam profesora Maksimovića i želja da se uspostavi ozbiljnalaboratorija u kojoj će se raditi širok spektar analiza, a ne samo detekcija virusa SARS-CoV 2.Molekularna biologija omogućava analizu određenih paketa genakoji u tumorigenezi mnogo znače, odnosno, poboljšavaju dijagnostiku, ali suključni i za terapiju. Ovakve vrste analiza za sada se ne rade u RS i ja ću ostati tusve dok ne postignemo cilj koji smo zacrtali.Borba sa virusom korona se nastavlja i u ovoj godini, kakva su predviđanjana molekularnom nivou, ima li nade da naučnici u ovoj godini “doskočevirusu”? Šta smo da sada naučili I može li se na osnovu tih saznanjapretpostaviti precizniji tok pandemije?Ono što smo naučili jeste da je SARS -Cov 2 napredna varijanta prethodnog SARS-Cov 1 virusa koji je harao 2002. godine i koji je bio mnogo smrtonosniji od ovogdanašnjeg soja, ali se na sreću nije lako prenosio i bio je prilično lokalizovan.Nova varijanta virusa nastaje tako što dolazi do akumulacija mutacija koje prolazekroz evolutivni proces u kojem se vrši selekcija. Virusi se jako brzo razmnožavajui imaju kratak životni ciklus, a veliki broj reprodukcija nose promene u genetičkommaterijalu koje se dešavaju spontano ili pod uticajem spoljašnjih faktora. Skupmutacija koje donose prednost virusu za preživljavanje bivaju selektovane i takonastaje novi soj virusa. Danas imamo pojavu tkz. britanskog, južnoafričkog ilibrazilsog soja virusa SARS-CoV -2 i postavlja se pitanje da li je ono što medicinanudi u ovom trenutku efikasno i za nove sojeve. Upravo zbog ove osobine virusa,svaka predviđanja su dosta nezahvalna. S jedne strane imate pozitivna predviđanjas obzirom na kolektivnu imunizaciju i primjenu vakcine, a sa druge situaciju unekim zemljama Evrope koja nimalo nije ohrabrujuća, gde se povećava brojobolelih sa teškom kliničkom slikom. A tu može da se postavi i pitanjesvrshishodnosti mera koje su primenjivane u nekim zemljama. Mislim da je “lookdown” loša ideja, a da je dobar potez napravila Švedska koja je sa liberalnijimstavom postigla visok stepen kolektivnog imuniteta. Očekivalo se da će vakcine sarazličitim platformama, koje imamo danas na tržištu, da ugase pandemiju, aliočigledno to se neće desiti. Mišljenja sam da neće doći do pogoršanja situacijezahvaljujući kolektivnoj imunizaciji, a onda i vakcinaciji.

Šta bi bile Vaše preporuke, kako se boriti preventivno protiv zaraze virusomkorona?Moja formula kojom se štitim od virusa, kojima sam mesecima izložen je da,osim održavanja lične higijene, svakodnevno uzimam kompleks vitamina: cink, bakar, selen, vitamin C, i povremeno probiotik.

Najnovije vijesti

Vidi sve

16 дана активизма борбе против насиља над женама

SVJETSKA SEDMICA SVJESNOSTI O RACIONALNOJ UPOTREBI ANTIBIOTIKA 18 – 24. NOVEMBRA Antimikrobna rezistencija: Prijetnja koju možemo zaustaviti zajedno

БИЈЕЉИНСКА БОЛНИЦА ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ „СВЕТЕ ВРАЧЕВЕ“: Представљени будући планови