У Бијељини је одржан трећи по реду Симпозијум о аритмијама под називом “Напрасна срчана смрт је и даље значајан проблем у свакодневној клиничкој пракси“, у организацији Удружење кардиолога Републике Српске и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“, а уз подршку Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Према ријечима организатора, овогодишњи дводневни Симпозијум је испунио очекивања и потврдио да је ријеч о изузетно актуелној теми која захтијева континуирану пажњу и додатно вријеме за дубље сагледавање и разраду.
„Симпозијум је испунио моја очекивања као Предсједника о актуелној теми - напрасна срчана смрт, као изазову за сваког љекара. Говорили су еминентни стручњаци из Бањалуке, Фоче, Источног Сарајева, Београда, Сремске Каменице, Крагујевца и Бијељине. Учествовало је око 130 учесника што указује на веома интересатну и изазовну тему“, истакла је прим. др Милица Ловрић, предсједник Удружења кардиолога Републике Српске.
Прим. др Микајло Лазић, в.д. директора ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина изразио је своје задовољство посјећеношћу и квалитетом садржаја Симпозијума на којем су отворене бројне теме.
– Овакви скупови представљају драгоцену прилику за међусобно дружење и размјену стручних искустава међу колегама из различитих здравствених центара, како из Републике Српске, тако и из Србије. Посебно нас радује велика заступљеност љекара из Универзитетског клиничког центра Републике Српске – изјавио је. Др Лазић је најавио да ће у бијељинској болници у септембру ове године почети са радом лабораторија за молекуларну медицину, у којој ће се радити савремена генетска испитивања која ће додатно унаприједити дијагностику у бијељинској болници.
Др Никола Шобот, начелник Клинике за кардиохирургију УКЦ Републике Српске и потпредсједник Удружења кардиолога РС, рекао је да симпозијум представља континуитет у стручном раду Удружења.
– Кардиоваскуларне болести су и даље водећи узрок смртности код нас. Изненадна срчана смрт односи бројне животе, укључујући и младе особе, и управо овакви скупови нам омогућавају да унаприједимо знање и размијенимо искуства – изјавио је др Шобот.
По први пут у Бијељини предавања је одржао и др Владимир Игњатовић из Клиничког центра у Крагујевцу, нагласивши да је “аритмија тренутно највећа тема у кардиологији” и да јој се с правом поклања велика пажња.
Симпозијум је окупио стручњаке из Републике Српске, Србије и региона – кардиологе, аритмологе, електрофизиологе, анестезиологе, специјалисте ургентне и спортске медицине, интернисте, педијатре... Кроз бројна предавања и дискусије размијењена су знања о савременим дијагностичким и терапијским приступима.
Посебну пажњу изазвала је и педијатријска сесија, на којој су учествовали еминентни стручњаци из области дечје кардиологије, укључујући проф. др Иду Јовановић, проф. др Владислава Вукомановића и друге реномиране педијатре. Ова сесија је истакла важност препознавања и адекватног лијечења аритмија у дјечијем узрасту, што је кључно за превенцију озбиљних кардиолошких компликација у каснијем животу.
Др Неда Божић, специјалиста анестезиологије и реанимације оцијенила је као изузетно значајан мултидисциплинарни приступ.
– Едукација свих здравствених радника је кључна јер срчани застој може наступити било гдје – на дерматологији, хирургији, педијатрији... Потребно је да сви буду обучени да реагују правовремено. Такође, важно је едуковати и ширу јавност – васпитаче, учитеље, тренере – и то кроз стандардизоване протоколе које спроводе квалификовани едукатори – рекла је др Божић.
Проф. др Ненад Дикић, специјалиста спортске и интерне медицине, клиничке фармакологије и кардиологије, презентовао је новине у клиничкој пракси спортске медицине када је ријеч о изненадном срчаном застоју и нагласио да “је највећи проблем начин живота”.
– Када ово кажем, при том мислим на претјерану гојазност, мало кретања, конзумирање цигарета, алкохола итд. Не поштујемо ни један фактор ризика, на начин да га одбацимо или бар смањимо на прихватљив ниво”, рекао је проф. др Дикић који је и допинг контролор, а говорио је и о чињеници да много људи користе анаболике (допинг средства), али и седативе.
– Подаци за 2023. годину кажу да је у Србији продато 22,5 милиона кутија бензодиазапемина, а ако знамо да у Србији живи 6,5 милиона становника, то значи да је свако у просеку узео четири кутије, што је можда већи проблем од анаболика. Ту су и други лекови, као што су антиреуматици, које узимају на своју руку, а такође, према истраживањима мађарских колега, могу довести до изненадне смрти. Грађани на своју руку узимају и бројне суплементе, који такође могу да утичу на здравље организма и да доведу до изненадне смрти. Савет је да радимо на себи, да будемо умерени у свему и да нађемо начин да вежбамо бар 150 минута недељно”, поручио је проф. др Дикић.
Први пут у оквиру Симпозијума о аритмијама организована је и сесија за младе љекаре, такмичарског и наградног карактера. Побједница ове сесије је др Тања Шуљак из Фонда здравственог осигурања Републике Српске, која је одржала запажено предавање на тему: „Поремећаји срчаног ритма код хипопитуитаризма“.