Vijesti

МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХОБП

Objavljeno 15.11.2021.
News cover image

У свијету, али и код нас, 15. новембара се обиљежава Међународни дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП).

Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) карактерише се ограничењем протока ваздуха у дисајним путевима. Ограничење протока ваздуха је прогресивно и удружено са запаљењском реакцијом плућа на штетне честице или гасове. Ријеч хронична значи да се болест не повлачи а ријеч опструктивна да је делимично блокиран проток ваздуха у дисајним путевима.

ХОБП је болест од које сваке године обољева све више људи и представља велики здравствени и социо-економски проблем па је превенција у смислу престанка пушења најбољи начин за смањење учесталости тог обољења.  Према актуелним подацима  СЗО од ХОБП у свијету болује око 50 милиона људи, а годишње умре око 3 милиона.

Код болесника са ХОБП мањи су отвори дисајних путева. У њих улази мање ваздуха зато што су зидови дисајних путева задебљали и отечени, дисајни путеви су стиснути под утицајем малих мишића који их окружују и у њима се ствара слуз коју болесник искашљава.

Од ХОБП најчешће обољевају пушачи или бивши пушачи, особе које живе у кућама са много гасова (сагоријевање у пећима за загријевање просторија) или оне које су радиле на мјестима где је било пуно прашине и дима. Већина болесника са ХОБП има преко 40 година, али могу обољети и млађи људи.

Особе које болују од ХОБП жале се на кашаљ и искашљавање слузавог испљувка, отежано дишу, гуше се, остају без даха приликом физичког напора и потребно им је дуже вријеме да се опораве након прехладе. Са напредовањем болести, тегобе постају све израженије. Већина пацијената касно се јавља љекару, јер се сматра да је кашаљ нормална појава због пушења.

Када се јаве љекару који дијагностикује праву природу болести, пацијенти добијају савјет о даљем лијечењу:   престанак пушења (најважнији и најбољи начин да помогнете својим плућима);  избјегавање задимљених мјеста гдје се пуши и гдје су мириси који сметају; провјетравање просторија у стану; редовно узимање лијекова и редовне вјежбе дисања.

Сигурна дијагноза се поставља добро узетом анамнезом о дужини трајања симптома и факторима ризика, детаљним прегледом пацијента који подразумијева физикални преглед, лабораторијске налазе, РТГ снимак грудног коша и спирометрију која представља златни стандард у дијагностици ХОБП.

За лијечење ХОБП користе се лекови који отклањају симптоме ширењем дисајних путева, смиривањем упале и инфекције, а по потреби и други за јачање снаге срчаног мишића. За лијечење ХОБП користе се дозни аеросоли, тзв. пумпице помоћу којих се лијек уноси удисањем. То је најбољи, најкориснији и најмање штетан вид терапије јер лијек дјелује директно на обољели орган, уноси се мала доза, брзо се отклањају симптоми и нема нежељених ефеката – болест се лијечи на мјесту гдје и постоји!

У узнапредовалом стадијуму обољења, када је кисеоник у крви знатно нижи, болесницима који испуњавају услове прописује се дуготрајна оксигенотерапија у кућним условима (ДОТ). Она подразумијева употребу кисеоника преко апарата који се зове концентратор кисеоника у кућним условима. Тако је пацијент на сталној оксигенотерапији (најмање 16 сати у току дана), и мање су потребе за болничким лијечењем.

У току епидемија грипа и респираторних инфекција болесницима се препоручује вакцинација.

                                                                                                                                                                 Пулмолози

Одјељење за плућне болести

 ЈЗУ Болница „Свети врачеви“ Бијељина