Зоран Кнежевић (1965) из Челарева код Бачке Паланке каже да проблем са аритмијама има од ране младости. Са годинама и свакодневним пословним обавезама проблеми су постајали све израженији, а и лијечење комплексније. Прије 10 година препоручена му је аблација. У потрази за најбољим стручњаком, одлучио се за проф. др Лазара Ангелкова, кардиолога - аритмолога, који је тада радио у Софији, Бугарска. Након друге интервенције на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, која је такође била успјешна, наставио је, како каже, да прати проф. Ангелкова, те је и трећу аблацију обавио у Бијељини.

„У професора Ангелкова имам потпуно поверење и нисам се двоумио да дођем овде,“ каже Зоран, истичући да је био пријатно изненађен условима у бијељинској болници. Посебно је нагласио да ангио сала изгледа као „спејс шатл“, а услови не заостају за онима на Дедињу. Иако је у почетку био скептичан, сада признаје да би проф. Ангелков радио само у установи која испуњава највише стандарде.

„Има ту и младих љекара, као што је др Владимир Ђурић и други, који уче од др Ангелова и надам се да ће једног дана бити једнако добри стручњаци“, рекао нам је Зоран.

Деветнаестогодишња Аријана Цамај из Црне Горе је пола године патила од јаких аритмија које су је често доводиле до губитка свијести, чак и по неколико пута дневно. Иако је потражила помоћ у Подгорици, дијагноза јој није била успостављена. Спас је потом потражила у Македонији, гдје су јој укључили терапију која јој је привремено помогла. Када су се симптоми вратили, распитали су се гдје да иду даље и , каже да су јој у Македонији препоручили проф. Лазара Ангелкова и Болницу у Бијељини.

„Била сам веома уплашена када су ме довезли у ангио салу,“ присјећа се пацијенткиња, али захваљујући срдачности особља, интервенција је прошла без проблема. Пацијенткиња истиче да никада није осјетила толико пажње и бриге, додајући да је веома задовољна трудом који особље улаже у помоћ пацијентима.

Проф. др Лазар Ангелков објашњава да се код оба пацијента радило о поремећају срчаног ритма, и захваљујући савременим методама лијечења, успјели су да ријеше проблеме тахикардије.

„Тахикардије у младалачком добу могу бити врло опасне, и могу довести до значајног угрожавања живота, па чак и смрти. Савремена аритмологија омогућава пацијентима не само да преживе, већ и да у наредних 30 до 40 година не узимају лекове и врате се својим породицама и обавезама“, каже проф. Ангелков.

Професор савјетује да свака аритмија која се понови бар два пута у току године захтијева преглед од стране љекара породичне медицине.

„Некада лечење може остати на примарном нивоу, али ако су случајеви сложенији, упућује се кардиологу-аритмологу,“ додаје он.