Vijesti

4. ФЕБРУАР – СВЈЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ КАРЦИНОМА

Objavljeno 04.02.2025.
News cover image

Четврти фебруар обиљежава се широм свијета као Свјетски дан борбе против рака. Иницијативу за обиљежавање покренула је 2000. године Међународна унија за контролу рака с циљем подизања свијести, боље информисаности и подстицања бројних активности из подручја контроле рака широм свијета.

Рак је један од водећих узрока смрти у свијету, али захваљујући медицинском напретку, могућности лијечења су све боље, а шансе за изљечење веће, посебно ако се болест открије на вријеме.

Према процјенама Свјетске здравствене организације очекује се да ће до 2040. године доћи до повећања броја обољелих од рака за око 40% у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима. Процјене су да је у свијету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са пет водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне тежине, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Ове године кампања је под слоганом „United by Unique“ (2025-2027)  и означава промјену у приступу који ставља људе у центар бриге о раку. Ова иницијатива наглашава разумијевање и дефинисање јединствених потреба појединаца, породица и заједница, при томе осигуравајући да лијечење и њега буду прилагођени различитим перспективама. Трогодишњи пут од подизања свијести до предузимања акције има циљ стварање колективног наратива који наглашава важност саосјећања и персонализоване његе.  Свако има јединствене потребе, јединствену перспективу и јединствену причу, а ипак људи погођени раком су уједињени у заједничкој амбицији да смање оптерећење раком и побољшају квалитет живота.

Каква је тренутно статистика обољевања од карцинома у свијету и код нас, како изгледа пут пацијента од дијагнозе до терапије, који су начешћи типови рака, зашто је рак плућа водећи по броју смртности у свијету, које су доступне терапије у бијељинској болници и шта свако од нас може да учини како би смањио ризик од ове болести одговарају  др Биљана Марјановић, специјалиста интерне медицине и супспецијалиста онкологије, шеф Одсијека за онкологију и др Славица Викић, специјалиста пулмологије и супспецијалиста медицинске онкологије.

ДР БИЉАНА МАРЈАНОВИЋ

Четвртог фебруара обиљежавамо Свјетски дан борбе против карцинома зато што се малигна обољења сматрају великим свјетским проблемом. Када говоримо о статистици, можда је значајан податак из 2022. године да је у току те године обољело око 20 милиона људи од малигних обољења, од чега је око 9,7 милиона имало и смртни исход. Када је у питању Република Српска, од 2017. године постоји Регистар за рак , а према подацима Института за јавно здравство у Републици Српској отприлике на годишњем нивоу око 6.000 људи оболи од карцинома, од чега око 2.700  буде са смртним исходом. Што значи да у Републици Српкој сваког дана умре око седам људи који су боловали од малигне болести. Ови подаци се сигурно разликују у земљама које су економски стабилније у односу на земље са сиромашним животним стандардом. Изненадиће се неки кад кажем да је већа стопа обољевања од малигних болести у финансијски богатим земљама, вјероватно због стресног начина живота и већег развоја лоших навика. Али је, исто тако, дијагностика код њих успјешнија, брже и лакше се долази до дијагнозе, лијечење је квалитетније, тако да је стопа преживљавања већа.

Колико се често у Вашој пракси сусрећете с пацијентима код којих је рак откривен у касној фази и колико то отежава лијечење?

Ја сам дуго у онкологији и примјећујем да се тај однос према болести мијења код нашег становништва. Вјероватно је то посљедица сталних едукација, као што је и овај наш разговор. Затим, организовање превентивних прегледа, као што је наша установа која стално одржава неке превентивне прегледе, као што је октобар – мјесец борбе против карцинома дојке, гдје одржавамо ултразвучне и мамографске прегледе,  потом превентивни прегледи грлића материце ( Папа тестови), стално се одржавају стручна предавања итд. Анализирала сам број обољелих у локално узнапредовалој болести или метастатске болести који се сигурно, али лагано смањује због подизања свијести становништва о битности тог проблема и потребе да се обрати пажња на мјере које сваки појединац може сам за себе предузети да се карционом открије у што ранијој фази и да не занемарује прве симптоме који се јављају, већ да их схвати озбиљно и обрати се на први преглед.

Који су најчешћи типови рака с којима се сусретћете који се јављају у нашу установу?

Најчешће су локализације са којима се ми срећемо су различите код мушкараца и код жена. Код особа мушког пола најчешће су то плућа, затим дебело цријево, простата, мокраћна бешика и желудац. Код жена је најчешћи рак дојке, карцином дебелог цријева, плућа, карцином грлића материце, а такође и тијеле материце.

ДР СЛАВИЦА ВИКИЋ

Карцином плућа или бронха представља малигну неоплазму респираторног епитела бронхиола, алвеола, односно, бронха. Карцином плућа представља свјетски здравствени проблем из разлога што годишњи број обољелих од рака плућа је око 2. 000 000 милиона, а у току године са смртним исходом буде око 1.800.000 становника обољелих од карционам плућа. Разлог за тако велику смртност карционома плућа представља то што се сам карционом открива у узнапредовалом стадијуму. Више од 2/3 пацијената се јављају кад је већ болест поодмакла. Разлог томе јесте што је болест у почетним стадијумима асимптоматска.

Шта су узроци настанка карцинома плућа?

Етиолога, као и код других малигних болести, није разјашњена.  С тим у вези, можемо причати о чиниоцима који доприносе настанку карцинома плућа, а то је на првом мјесту конзумација дувана и дуванских препарата, да ли преко цигарета, електронских цигарета, наргила ..У суштини, већина обољелих од карцинома плућа су конзументи цигарета. Тако рецимо, микроцелуларни тип карцинома плућа у 98% случајева се јавља код особа који су пушачи садашњи или бивши. Такође, карцином плућа се јавља код особа који су пасивни пушачи. Код пасивних пушача су чешће жене заступљене, један и по пута више него мушкарци због веће осјетљивости слузнице. Осим цигарета, значајну улогу игра и аерозагађење, тачније издувни плинови из аутомобила, фабрика, термоелектрана због великог броја канцерогених супстанци које када удишемо могу да доведу до промјене слузнице бронха која касније малигно алтерише.

Који су симптоми карцинома плућа?

Врло често први симптом може да буде удаљена болест, односно да је већ дао метастазу. Може се десити да неки наши пацијенти нам дођу без иједног респираторног симптома, а да су присутни симптоми од стране централног нервног система, тачније, мучнина, повраћање, губитак свијести, епилептични напад и као такви се прво јаве неуролозима. Након урађене дијагностике, потвде се метастазе и онда се креће у даљу обраду и обично то и бивају плућа као основни узрочник. Што се тиче симптома од стране респираторног система, најчешћи је то кашаљ који може да траје дужи или краћи временски период. Пушачи ће врло често рећи да је тај кашаљ промијенио карактер у односу на претходне мјесеце (сада је продуктиван, а био је сув или обрнуто, присутан је и дању и ноћу, а претходно је био само јутарњи). Понекад се пацијенти јаве са првим симптомом искашљавања крви, без претходних тегоба и кашља. Јавља се и појава општих симптома, слабост, малаксалост, губитак на тјелесној тежини, задуха, лоше толерисање физиче активности или напора. Може се јавити бол у коштано –зглобном систему, бол у прсима.

Како изгледа процес лијечења пацијента обољелог од рака  - од дијагнозе до терапије? Које терапије су доступне пацијентима у бијељинској болници? Колико се у просјеку чека на онколошки преглед?

ДР БИЉАНА МАРЈАНОВИЋ

Први сигнал је свакако од самог пацијента. Болест може бити откривена неким превентивним прегледом или пацијент сам примјети неки симптом који је врло важно да не занемари. Тако да, уколико има продужен кашаљ, промуклост, треба бити упућен пулмологу. Уколико је то губитак тјелесне тежине, анемијски синдром, ту тражимо додатне дијагностике, тај пацијент ће доћи до гастроентеролошке обраде, код гастроентеролога или хирурга. Уколико је код жена појава менструалног крварења у менопаузи или контактног крварења и након менструалног циклуса, обавезан је преглед гинеколога. Значи, када се примјети први симптом, пацијент се јавља љекару и он га упућује на додатну дијагностику. Обично се уради ренгенска снимка плућа, УЗ абдомена, преглед у зависности од симптома који је откривен, и такав пацијент се упућује на биопсију уочене промјене и њену ПХ верификацију. Истовремено је потребно урадити додатне дијагностичке процедуре да би се одредио тачан стадијум у којем је болест откривена, односно да би се урадила метастатска обрада како би знали да ли се ради о локалној болести или метастатској болести. Тако обрађен пацијент и са ПХ верификованом болешћу упућује се на наш онколошки конзилијум.

Онколошки конзилијум

То је мултидисциплинарни приступ лијечењу малигног обољења. То је неопходан приступ и једино тако је исправно, да у једном тиму који садржи и уролога и хирурга и онколога и радијацијског онколога, донесе се правилна одлука о даљим смјерницама лијечења таквог пацијента. Најважније нам је да се болест открије у раној фази док још имамо локализовану болест, гдје радикална хирургија  може да заврши потпуни посао и да имамо излијеченог пацијента. Уколико добијемо пацијента са локално узнапредовалом болешћу, онда такав пацијент прије радикалног оперативног лијечења, иде на тзв. неадјувантну терапију чији је циљ да се болест смањи да би се могао радикално хируршки рјешавати. Уколико имамо метастатску болест онда ту долази у обзир палијативна радиотерапија зависи од локализације метастаза, хемотерапија, биолошка терапија, имунотерапија и то зависи од других параметара самог тумора или палијативна хирургија која није радикална већ има за циљ помоћи пацијенту. Тако функционише и у нашој установи.

Наша болница има два онколога тренутно. Доступни су пацијентима свакодневно. Др Биљана Марјановић и др Санда Мијатовић, а др Здравка Голијанин долази једном седмично и на тај начин  немамо листе чекања.

Ако је већ питање колико се чека на преглед онколога, значи пацијент код кога је диjагностикована болест не чека уопште. Значи он директно без наручивања са упутницом за онколошки конзилијум буде примљен исти дан када дође.

Најкасније за 14 дана биће приказан онколошком конзилијуму и имаће смјернице за даље лијечење. Уколико му је потребна радиотерапија на коју, такође, не чека, да ли је радикално хируршко лијечење или хемотерапија на коју се такође не чека. Наравно може доћи до мањих чекања код пацијента који се рутински контролишу након завршеног лијечења, а који код нас долазе 5, 6, 7, 10 година.

Углавном, чекања, за први преглед  за приказ онколошком конзилијуму, сигурно нема.

И увијек понављам исту реченицу годинама - Уколико имате налаз који вам је сумњив или видите да није у реду, значи бићете увијек примљени први дан.

Такође, кад је у питању терапија бола, значи увођење морфијумских препарата или других препарата код пацијента који имају болове, довољно је да се појаве на нашој Поликлиници и да се обрате сестри Јадранки или сестри Милкици која ради у онколошкој амбуланти, то буде ријешено исти дан.

Шта можемо учинити како бисмо смањили ризик од рака ? Колико су важни редовни прегледи и здраве животне навике?

На сваком почетку и крају оваквих разговора дођемо до закључка да највише сам пацијент може да уради за себе. Не постоје конкретне мјере које могу да спријече настанак карцинома код било ког пацијента, али постоји низ мјера које могу ту могућност да сведу на минимум. Сваки пацијент мора да има свијест о томе да свако може да оболи од малигног обољења, да искористи превентивне прегледе које организују јавне здравствене установе, да добро ослушкује сам себе и да сваки симптом који сам већ набројала не занемари, већ да му обрати посебну пажну и јави се на љакарски преглед.  Колико је могуће да се избјегавају штетне навике које могу поспјешити настанак малигног обољења.

То је прије свега избјегавање стреса, колико је то могуће, одржавање тјелесне тежине у неким оптималним границама, незанемаривање физичке активности и избјегавање штетних навика као што су пушење и алкохол.