Свјетски дан можданог удара обиљежава се сваког 29. октобра како би се скренула пажња на озбиљност овог стања и висок степен оболијевања, подигла свијест о превенцији те осигурала боља здравствена заштита и подршка обољелима. Мождани удар је водећи узрок инвалидитета широм свијета и други водећи узрок смрти. Подаци из 2022. показали су да се ризик настанка можданог удара током живота повећао за 50% током посљедњих 17 година те да ће 1 од 4 особе за живота доживјети мождани удар.
Ове године, кампања под слоганом „Буди већи од можданог удара“ користи снагу спорта као инспирацију, подсјећајући нас да заједничким дјеловањем и свакодневним активностима можемо смањити ризик од можданог удара. Спорт и физичка активност представљају универзални језик који повезује све људе и нуди прилику за промовисање здравих навика широм свијета.
-ЈЗУ Болница Свети Врачеви подржава ову кампању и континуирано ради на едукацији и превентивним мјерама како би пружила подршку пацијентима и унаприједила свијест о можданом удару у локалној заједници. Уз савремену дијагностику, редовне превентивне прегледе и брзу реакцију у хитним ситуацијама, наш тим је посвећен раном откривању и ефикасном лијечењу можданог удара, истакао је др Горан Максимовић, начелник Одјељења за неурологију у бијељинској Болници и додао да смо у септембру организовали чак двије превентивне акције прегледа у оквиру које смо обавили превентивне ултразвучне прегледе крвних судова врата код преко 100 наших суграђана са циљем подизања свијести опште популације о превенцији и симптомима можданог удара.
У овој активности учествовали су љекари: др Горан Максимовић, начелник Одјељења за неурологију; др Јелена Стевановић, шеф Јединице за мождане ударе; др Весна Стјепановић специјалиста неурологије и др Наташа Јовановић, специјалиста неурологије.
Шта је мождани удар?
Мождани удар означава нагло настали неуролошки поремећај изазван поремећајем мождане циркулације, услед чега долази до недовољног снабдјевања одређених дијелова мозга кисеоником и хранљивим материјама. Недостатак кисеоника и хранљивих материја узрокује оштећење и одумирање нервних ћелија, што има за последицу оштећење мозга и губитак функција које тај дио мозга контролише. Мождани удар може бити последица зачепљења артерије која снабдјева мозак крвљу, што се назива исхемијски мождани удар или инфаркт мозга, који је и најчешћи. Такође, може настати и услед пуцања крвног суда у мозгу када долази до излива крви у мозак, односно до хеморагијског можданог удара.
Како препознати мождани удар?
Говор – Може ли особа разговетно говорити? Замолите особу да понови једноставну реченицу. На удар може указивати чудан или неразумљив говор.
Руке – Може ли особа равномјерно подићи обје руке? Замолите особу да подигне обје руке. Ако је једна рука слаба и “пада”, то је знак за узбуну.
Одузетост – Да ли је присутна одузетост половине тијела или лица? Замолите особу да хода. Провјерите да ли је лице симетрично. Чини ли вам се да једна страна “виси”, реците особи да се насмије – ако не може подићи оба угла усана, нешто није у реду.
Минуте - у којима морате позвати хитну помоћ!
Препознајте и лијечите своје факторе ризика
Један од водећих ризичних узрока за настанак можданог удара је висок крвни притисак, док остали узроци ризика укључују пушење, физичку неактивност, нездраву исхрану, конзумацију алкохола, претилост, генетску предиспозицију, стрес и депресију и др. Особе које преживе мождани удар најчешће се суочавају с одређеним степеном тјелесног инвалидитета и потешкоћама у комуникацији.