Према актуелним подацима Свјетске здравствене организације туберкулоза представља велики јавноздравствени проблем. То је заразна болест од које сваке године оболи око 10 милиона особа. Водећи је узрок смртности у свијету од заразних болести све до појаве епидемије COVID-19, а и данас. 1,8 милиона особа годишње изгуби битку у борби са овом болести, од тога око 400.000 ХИВ позитивних.
Највећа стопа инциденце је у индустријски неразвијеним земљама Африке, Азије и Јужне Америке а најмања у развијеним земљама Европе и Сјеверне Америке.
Регионални координатор за туберкулозу, прим. др Слађана Трифковић, начелник Одјељења за пулмологију у ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина, истакла је да туберкулоза најчешће захвата плућа. Ванплућне локализације могу бити сваки орган и ткиво. Могу бити захваћени: лимфни чворови, плеура, гастроинтестинални тракт, генитоуринарни тракт, кожа, остеоартикуларни систем, нервни систем, а може се јавити и као окуларни облик и перикардитис. -Туберкулоза се преноси капљичним путем односно, капљичним језгрима-нуклеусима, приликом кашља, кихања, смијања… Свака особа се може инфицирати бацилом туберкулозе, било гдје и било када, у контакту са обољелим од активне туберкулозе. Само око 10% инфицираних развија активну болест током живота. То зависи од имунитета особе као и заразности бацила, појашњава прим. др Трифковић.
Предиспонирајући фактори за оболијевање од туберколозе су смањена тјелесна тежина, социјално-економски угрожене категорије становништва, дјечији узраст, старије животно доба, злоупотреба алкохола или дроге, злоупотреба дувана, ХИВ инфекција, генетичка осјетљивост, стрес, обољели од хроничних болести (дијабетеса, малигних болести, обољења јетре, бубрежне инсуфицијенције). Посебну категорију чине пацијенти са имуносупресивном терапијом (системски кортикостероиди и биолошка терапија).
Велику револуцију у лијечењу неких болести представља биолошка терапија. Најчешће се користи за лијечење хроничних инфламаторних болести: реуматоидни артритис, псоријатични артритис, анкилозирајући спондилитис, псоријаза, Кронова болест, улцерозни колитис. Код тих пацијената је од 4 до 8 пута већи ризик од обољевања од активне туберкулозе плућа. Због тога се ради скрининг и латентне туберкулозе а биолошка терапија се може укључити четири седмице након хемиопрофилаксе са антитуберкулотицима.
Симптоми обољеле особе од туберкулозе нису типични. Јављају се и код других респираторних болести. То су: продуктиван кашаљ, кашљуцање, повишена тјелесна температура, губитак тјелесне тежине, ноћно презнојавање, губитак апетита, тахикардија, замарање, а код тежих облика искашљавање крви, болови у грудима, и отежано дисање. Током пандемије COVID 19 туберкулоза је неблаговремено откривана и лијечена, због недоступности здравствених служби пацијентима. А због употребе имуносупресивне терапије у лијечењу COVID-а 19 такође је дошло до повећања инциденце и смртности као и реактивације латентних форми туберкулозе.
Туберкулоза се лијечи према Националном програму, по утврђеним терапијским режимима, комбинацијом антитуберкулотика у трајању од најмање шест мјесеци. На жалост, постоје облици болести тј. бацили који су мултирезистентни на ове лијекове. Због тога је важно благовремено откривање и лијечење тј. редовно узимање терапије.
Препорука је водити здрав начин живота – здрава исхрана, физичка активност, одмарање, редовно одржавање хигијене, редовне љекарске контроле.
-Врло је важно истаћи да сваки кашаљ који траје дуже од три недеље захтијева преглед специјалисте пулмолога и РТГ снимак грудног коша, наглашава прим. др Трифковић.